MODERNA galerija Valjevo prvi put od kad je osnovana, organizovala je izložbu u drugom prostoru – u ovdašnjoj Gradskoj galeriji! U pitanju je izložba kolaža Radoslava Raše Golubovića, koje je kreirao u proteklih osam meseci upravo za ovu postavku.
Foto B. Puzovic
Golubović je rođen u Valjevu 1942. godine, gde je završio Valjevsku gimnaziju, potom odsek unutrašnje arhitekture u klasi profesora Đorđa Krekića, na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Radni vek proveo je u više novinsko-izdavačkih kuća, kao likovno-grafički urednik. Imao je više samostalnih i kolektivnih izložbi, a ova “Kolaži” u Valjevu biće otvorena do 28. juna. Direktorka Moderne galerije Valjevo Marija Đurić rekla je da Golubović u svojim rodovima neprestano istražuje granice između stvarnog i apstraktnog, umetnosti i svakodnevnog života, bavi se složenim odnosima između fotografije, crteža i fotokopija.
– Sa Radoslavom Rašom Golubovićem mnogo godina radio sam u istoj kući, zarađujući nasušni hleb – podsetio se akademik Matija Bećković, autor jednog od tekstova za katalog izložbe. Pesnik kao novinar i slikar kao dizajner i grafički urednik. Kao valjevski gimnazijalci, sreli smo se u Beogradu, zaposlili u “Ježu” novinskom preduzeću koje je štampalo tabloide “Čik”, “Zum”, “Zum reporter”. Ćutljiv i ozbiljan, Raša je te novine grafički oblikovao kao da je reč o Svetom pismu. Umesto da govori, Raša je slikao, reči je zamenio bojama.
Podsetio je pesnik i akademik da su Golubovićeve apstraktne slike bile uverljivije i živopisnije od mnogih realističnih portretista. Činilo se da nema ništa očiglednije od njegovih apstrakcija.
– Na jezik boja preveo je i Miljkovićev “Tamni vilajet”, Nogovo “Nedremano oko” i mog “Špijuna u Rovcima” – rekao je Bećković. – Na mestu sadašnje Gradske galerije nekada, kada sam došao u Valjevo, bila je kafana u kojoj su se služili ćevapčići. Sada, velikom transpozicijom, ovde je Gradska galerija. Ni traga od kafane. Valjevo se izdvaja i po tome što obično tamo gde su bile galerije otvaraju se kafane, a ovde je načinjen obrt i gde je bila čuvena kafana, sada je galerija, najlepša koju možemo zamisliti, gde moj drug Raša otvara izložbu.
Počeci rada sa isečcima
ZNAMENITI umetnik, akademik Ivan Tabaković je 1966. godine otvorio izložbu kolaža u galeriji Kulturnog centra Beograda, a na pitanje zašto je radio u toj tehnici objasnio je da ljudi koji se bave umetnošću neprekidno imaju nešto u glavi, i da je najbolji način da se to stavi na papir upravo kolaž – podsetio je Radoslav Raša Golubović. – Kao studenta, veoma me zainteresovalo kada sam video da čovek u zrelim godinama trivijalne motive iz novina i časopisa lakim potezima pretvara u višeslojne poruke. Posle skoro dve decenije počeo sam da se bavim kolažom. Tako sam, devedesetih godina, u valjevskom muzeju imao prvu izložbu…